Mali mornarek
Sjetila sam se jedne zgode s malim mornarekom koju smo čuli prije
dosta godina.
Na povratku s izleta posjetili smo jednog starog znanca. Žena mu je bila u toplicama, problemi
s kukom. On je treći tjedan sam.
Snalazi se nekako, kaže. Ipak, jedva čeka da mu se gospođa vrati…nije baš neki kuhar, ali
ako se njega pita, glad nije najgore zlo. Nešto se nareže, malo špeka, sira.
Biti žedan…to je veća muka. A biti sam ...uh, to je najgore, nema se s kim pošteno posvaditi. Proljeće je bilo na izmaku, temperature skoro
ljetne. Drveće uz zgradu je lijepo
prolistalo i davalo kakvu takvu sjenu i
hlad. Donijeli smo u goste malo kave, soka; sitnice kako se već pristoji. U maloj kuhinji potražila sam
tanjuriće za štrudle koje smo kupili usput.
Stavila sam ih na stol… jedna kutija od čvrstog kartona puna praznih flaša je bila gurnuta pod stol.
Složili smo se da bi bolje bilo sjesti van, na zrak.
Sjedili
smo tako svi na njegovom balkonu i pričali o toplicama, o vremenu, svemu i
svačemu pomalo. Kuhala sam kavu za sve nas kad je Štef počeo pripovijedati. Nisam
čula sam početak zanimljive, nedavne noćne storije, ali me ful
zaintrigirala čim sam se pridružila.
-Evo, skočil je tu …na balkon i tu je stajal
tu de si ti sad. Ja sam si tu pospremal
flaše, pakiral smeće, zvezal da vreću
odnesem van u kontejner. Stal je kraj
stola. Samo smo se gledali. Bil je
oblečen kak mornarek, mornarsku majicu i malu mornarsku kapu je imal na glavi.
-Čekaj malo… on je već tu stajao? Tko? Lopov? Pa od
kud ?! Zgrada ima 5 katova. Da je došel od dole moral bi imati neku lojtru valjda.
Teško bi se inače spentral gore. Da je sišel s gornjeg balkona …hmmm, ne znam
kak?Jesi ga kaj pital ? –Moja pitanja
su Štefa malo i živcirala. I ostatak našeg
malog društva je napeto slušao priču o tom balkonskom intruderu. Meni nije
bilo jasno od kuda se samo tako čovjek mogao
stvoriti na prvom katu.
-Kaj ja
znam od kud je on došel! Već je bil tu, velim ti.Tu je stajal kad sam ga
zagledal. Bilo je to malo prije pol noći.
- To si ti možda videl sjenu nekakvu, pa bil
je totalni crni mrak u to doba!
- Nije bil nikakvi crni mrak kad mi lampa od
rasvete tu non stop svetli, baš na balkon i prozor kak da je Betlehem. Samo
radi tog vražjeg svetla mi roleta dobro
dojde, inače ne bi mogel spati kak blešći. Videl sam ga bolje nek po danu! I
velim vam da je bil točno tu. Malo je
hodal po balkonu, sel si je na gelender,...z nogama klataril i mirno me je gledal, taj mali
mornarek. Pustil sam ga na miru, mislil
sam si…pa meni ne smeta, kaj sad. I zapalil sam cigaretu, još jedan gemišt sam
si složil, i tak…Bil sam mu se i požalil
kak je svet otišel k vragu i kak nas politika uništava, sve su nam pokrali,
zatrli. I sve je bilo ok. Slušal je i
sedel mirno. Ali se najenput počel
jako cerekati! Baš se gadno
cerekal,uh…Pa je hodal… sim-tam, sve brže. Skakal mi
je po balkonu kak da je na federima! Skočil je z ograde na stol, tam je malo sedel, i pak na
ogradu. Iz čistog mira mi se kreveljiti
počel, jezik mi je plazil. Pa je krenul prema balkonskim vratima, da bu mi
ušel u sobu. Eee…onda sam se razljutil!
Rekel sam mu…eeej, smiri se kam si ti
krenul, bracek? Nemreš mi u stan ulazit!
Kak ti to misliš izvodit pizdarije po mom balkonu, tu mi po ogradi, po stolu tancat,
majmunirat… u vražju mater? Nije to tvoj stan, odi si ti lepo nekam
drugam pak tam skači i kopići se kak te volja! Tu budi pristojan ti vrag mali, inače… i tu Štefek stisne šaku. Batine su
bile baš krajnja opcija.
- A nisi zval nikoga?
-Ma kaj bi?! Bil je on ispočetka pristojan, sve
5, ali kad se počel tak kreveljit, to mi je bila fakat uvreda. Ja s njim sve
fino razgovaral, a on tak! Opet se spentral na prozor, pa mi od tam na glavu
skočil. Tu sam ga skoro ćušnul, ali je brže pobegel na vrh prozora i zavlekel
se se u u kutiju od rolete. Zel sam ovu
metlu pa sam par puta lupil po roleti. Nekaj
je nutra zaružilo, a mali mornarek je onda skočil na teglu pa sam ga klepnul onak praf! E… zgleda da je iza
toga zbrisal, više ga nije bilo blizu.
Štefek je pogladil svoju bujnu prosijedu kosu i zaklimao glavom. Laknulo
mu je da se riješio tog vražićka. Bogovski ga je bio izmorio.
-Aha, znači u kutiju za rolete se skril?! Onda
…to je...hmm… skroz druga stvar. Bolje onda da nisi nikoga zval u
pomoć.To je stvarno bil pravi mali vražićak.
-Jeee, sam ga sprašil na kraju. Skakal je on sim-tam, tam-sim cerekal se i beljil,
al je metla dobro došla. Dobil je svoje!
Pogled na napola spuštene rolete i žalosne pelargonije
u tegli govorio je o borbi koja se prije par dana vodila. Dvije napukle lamele i tužni ostatak stabljike bez lista i cvijeta
u tegli. Nisam bila sigurna da bude žena
čula istu verziju priče kad se vrati iz toplica. U svakom slučaju na Štefovu
sreću, mali vražićak u mornarskom odijelcu pobjegao je na neko drugo mjesto
izazivati nered i kaos
