Mali mornarek
Sjetila sam se jedne zgode s malim mornarekom koju smo čuli prije dosta godina.
Na povratku s izleta posjetili smo jednog starog znanca. Žena mu je bila u toplicama, problemi s kukom. On je treći tjedan sam. Snalazi se nekako, kaže. Ipak, jedva čeka da mu se gospođa vrati…nije baš neki kuhar, ali ako se njega pita, glad nije najgore zlo. Nešto se nareže, malo špeka, sira. Biti žedan…to je veća muka. A biti sam ...uh, to je najgore, nema se s kim pošteno posvaditi. Proljeće je bilo na izmaku, temperature skoro ljetne. Drveće uz zgradu je lijepo prolistalo i davalo kakvu takvu sjenu i hlad. Donijeli smo u goste malo kave, soka; sitnice kako se već pristoji. U maloj kuhinji potražila sam tanjuriće za štrudle koje smo kupili usput. Stavila sam ih na stol… jedna kutija od čvrstog kartona puna praznih flaša je bila gurnuta pod stol.
Složili smo se da bi bolje bilo sjesti van, na zrak.
Sjedili smo tako svi na njegovom balkonu i pričali o toplicama, o vremenu, svemu i svačemu pomalo. Kuhala sam kavu za sve nas kad je Štef počeo pripovijedati. Nisam čula sam početak zanimljive, nedavne noćne storije, ali me ful zaintrigirala čim sam se pridružila.
-Evo, skočil je tu …na balkon i tu je stajal tu de si ti sad. Ja sam si tu pospremal flaše, pakiral smeće, zvezal da vreću odnesem van u kontejner. Stal je kraj stola. Samo smo se gledali. Bil je oblečen kak mornarek, mornarsku majicu i malu mornarsku kapu je imal na glavi.
-Čekaj malo… on je već tu stajao? Tko? Lopov? Pa od kud ?! Zgrada ima 5 katova. Da je došel od dole moral bi imati neku lojtru valjda. Teško bi se inače spentral gore. Da je sišel s gornjeg balkona …hmmm, ne znam kak?Jesi ga kaj pital ? –Moja pitanja su Štefa malo i živcirala. I ostatak našeg malog društva je napeto slušao priču o tom balkonskom intruderu. Meni nije bilo jasno od kuda se samo tako čovjek mogao stvoriti na prvom katu.
-Kaj ja znam od kud je on došel! Već je bil tu, velim ti.Tu je stajal kad sam ga zagledal. Bilo je to malo prije pol noći.
- To si ti možda videl sjenu nekakvu, pa bil je totalni crni mrak u to doba!
- Nije bil nikakvi crni mrak kad mi lampa od rasvete tu non stop svetli, baš na balkon i prozor kak da je Betlehem. Samo radi tog vražjeg svetla mi roleta dobro dojde, inače ne bi mogel spati kak blešći. Videl sam ga bolje nek po danu! I velim vam da je bil točno tu. Malo je hodal po balkonu, sel si je na gelender,...z nogama klataril i mirno me je gledal, taj mali mornarek. Pustil sam ga na miru, mislil sam si…pa meni ne smeta, kaj sad. I zapalil sam cigaretu, još jedan gemišt sam si složil, i tak…Bil sam mu se i požalil kak je svet otišel k vragu i kak nas politika uništava, sve su nam pokrali, zatrli. I sve je bilo ok. Slušal je i sedel mirno. Ali se najenput počel jako cerekati! Baš se gadno cerekal,uh…Pa je hodal… sim-tam, sve brže. Skakal mi je po balkonu kak da je na federima! Skočil je z ograde na stol, tam je malo sedel, i pak na ogradu. Iz čistog mira mi se kreveljiti počel, jezik mi je plazil. Pa je krenul prema balkonskim vratima, da bu mi ušel u sobu. Eee…onda sam se razljutil! Rekel sam mu…eeej, smiri se kam si ti krenul, bracek? Nemreš mi u stan ulazit! Kak ti to misliš izvodit pizdarije po mom balkonu, tu mi po ogradi, po stolu tancat, majmunirat… u vražju mater? Nije to tvoj stan, odi si ti lepo nekam drugam pak tam skači i kopići se kak te volja! Tu budi pristojan ti vrag mali, inače… i tu Štefek stisne šaku. Batine su bile baš krajnja opcija.
- A nisi zval nikoga?
-Ma kaj bi?! Bil je on ispočetka pristojan, sve 5, ali kad se počel tak kreveljit, to mi je bila fakat uvreda. Ja s njim sve fino razgovaral, a on tak! Opet se spentral na prozor, pa mi od tam na glavu skočil. Tu sam ga skoro ćušnul, ali je brže pobegel na vrh prozora i zavlekel se se u u kutiju od rolete. Zel sam ovu metlu pa sam par puta lupil po roleti. Nekaj je nutra zaružilo, a mali mornarek je onda skočil na teglu pa sam ga klepnul onak praf! E… zgleda da je iza toga zbrisal, više ga nije bilo blizu.
Štefek je pogladil svoju bujnu prosijedu kosu i zaklimao glavom. Laknulo mu je da se riješio tog vražićka. Bogovski ga je bio izmorio.
-Aha, znači u kutiju za rolete se skril?! Onda
…to je...hmm… skroz druga stvar. Bolje onda da nisi nikoga zval u
pomoć.To je stvarno bil pravi mali vražićak.
-Jeee, sam ga sprašil na kraju. Skakal je on sim-tam, tam-sim cerekal se i beljil, al je metla dobro došla. Dobil je svoje!
Pogled na napola spuštene rolete i žalosne pelargonije u tegli govorio je o borbi koja se prije par dana vodila. Dvije napukle lamele i tužni ostatak stabljike bez lista i cvijeta u tegli. Nisam bila sigurna da bude žena čula istu verziju priče kad se vrati iz toplica. U svakom slučaju na Štefovu sreću, mali vražićak u mornarskom odijelcu pobjegao je na neko drugo mjesto izazivati nered i kaos
